Moto imanja Trois Etoiles
Pri pomenu Ženeve, misli uvek padnu na banke, satove, medjunarodne institucije... Prirodno: ono najviše što ovaj grad - republika nudi smešteno je na malom prostoru, u urbanom delu. Medjutim, ako se iole krene izvan grada, u neveliku oklolinu stešnjenu Francuskom sa svih strana, već na ivicama gradskog područja i izmedju sela skoro povezanih jedno s drugim iznenadiće vas količina poljoprivrednog zemljišta. Možda je neverovatno, ali 50% površine kantona je poljoprivredno zemljište, a od toga je najveći deo pod vinogradima.
Švajcarci su veliki tradicionalisti te je pitanje prestiža i porodične časti održavati zemlju onako kako se to vekovima radilo. Na samo par kilometara od sedišta najmoćnijih privatnih banaka u kojima se još čuva jevrejsko zlato iz Drugog svetskog rata i obrću bilioni dolara čistog ili sumnjivog porekla naići ćete na polja kukuruza, pašnjake po kojima mirno pasu krave i vinograde prostrte po talasastim brežuljcima. Prostor koji pokriva obradivo zemljište u Ženevi baš iznenadi svakog stranca. Domaćini ga ljubomorno čuvaju, mada bi verovatno mogli da ga prodaju za basnoslovne novce. Da je tako nešto u Srbiji, već odavno bi zemljište bilo isparcelisano, rasprodato po astronomski visokim cenama i naruženo zgradurinama kojima bi se šepurili novobogataši.
Tradicija vinogradrstva i prozivodnje vina u Ženevi je stara preko 2000 godina, a neki od današnjih vinara imaju podrume stare po nekoliko stotina godina. Danas je u republici Ženevi registrovano 273 vinara koji obradjuju 1494 hektara vinograda da bi proizveli nekih 13,5 miliona litara vina godišnje. Ceo vinogradski region Ženeve podeljen je na tri dela: Desna (864 hektara) i Leva obala (283) jezera Leman i prostor izmedju reka Rone i Arva (347).
U Kantonu Ženeva je najveća opština za proizvodnju vina - Satinji. Smeštena je na Desnoj obali, niz reku Ronu, na nekih desetak kilometara od centra grada. Ovde su poznati proizvodjači vina i njihovu podrumi u Satinjiju, Dardanjiju, Rusanu, La Planu, Peisiju, Šuiju i Vernijeu.Zemlja je pogodna za vinogradarstvo: kombinacija peska i gline. Kada se tome još doda umerena klima koju uravnotežuju čist i hladan vazduh sa okolnih planina i topao koji dolazi sa Sredozemlja uz reku Ronu, onda je razumljivo što je ženevski kraj poznat po vinima. Još da je malo više sunca...
Vinogradi se danas uglavnom obradjuju mašinski, tako da je utrošak radnih sati po hektaru relativno nizak - nekih 500 godišnje.
Belo i crno groždje su ravnomerno zastupljeni, a vrste su brojne. Danas ih ima oko trideset. Na strani crnog su Kabernet sovinjon, Pino crni, Game, Garanoar i relativno nove sorte Gamare i Vionje. Od belih tu su Šasela, Gevurctraminac, Šardone, Soviljon beli, Pino beli i Aligo. Pre četvrt veka, 90% crnog vina proizvedenog u Ženevi bilo je Game, a 84% belog Šasela. Danas vinari sve više širu paletu svojih zasada i eksperimentišu sa novim i novim vinima. Ipak, Game i dalje čini 70% proizvodnje crnog a Šasela 68% belog.Pored redovne proizvodnje "običnog vina" koje će se naći na stolu svake prosečne porodice (barem u romanskom delu Švajcarske), u poslednje vreme vinari su shvatili da se pije manje vina ali da se pije sve kvalitetnije. Otuda i promena u orijentaciji na vinske sorte i sve pažljiviji i istrajniji rad na podizanju kvaliteta i stvaranju novih sorti.
Kad i sa čim se pije koje vino? Uz koji švajcarski sir ide koje vino? Ako ste već u prilici da kupite neku bocu vina iz Ženeve, pogledajte preporuku stručnjaka na adresi - Food and Wine Pairing.
Zanimljivo je da švajcarci kao da ljubomorno za sebe čuvaju svoja vina - samo vrlo mali broj se izvozi. Možda je razlog ovome što ta što se izvoze su zasigurno vrhunska kvalitetna vina koja imaju svoju prodju na svetskom tržištu. Obična vina nikada ne mogu da budu konkurentna ni španskim ili portugalskim, da ne pričamo o čileanskim, australijskim ili južnoafričkim.
Kvalitet vina ženevskog kraja je veoma visok. Na Nacionalnom takmičenju vina Švajcarske održanom 2007. godine, crno vino Bertolie 2005 (Bertholier 2005) koje prozivodi Domaine des Hutins iz Dardanjia dobilo je najveći broj poena. Ovu ocenu je dalo 1000 profesionalnih vinara koji su kušali i vrednovali nekih 1500 raznih vina iz cele zemlje.
Jedan broj podruma otvoren je svakodnevno, a vikendom se organizuju obilasci sa degustacijom i mogućnošću da se vino kupi odmah u podrumu. Domaćini kažu da su obilasci nisu značajni samo zbog prodaje vina, već se njima pospešuje posebna kulture vina i utiče na poštovanje vina.
Postoje i četiri posebna festivala:- U drugoj polovini maja, organizuje se Dan otvorenih podruma. Tog dana svi podrumi su zaista otvoreni i poslužiće vas besplatno gutljajima svojih vina. Usput, možete kušati ukusnu domaću hranu, posebno razne vrste sireva, a na mnogim mestima posetioce zabavljaju orkestri i razni animatori. Tačan datum i program može se videti na adresi www.lesvinsdegeneve.ch
- Festival berbe organizuje se u Rusanu sredinom decembra. Tokom ove dvodnevne aktivnosti upriliči se i parada cveća a degustacija raznih i brojnih vina je vrhunski doživljaj.
- Sredinom novembra, u Pejsiju se obeležava Dan Svetog Martina. Ovo maleno selo tada postaje domaćin svima koji žele da probaju nova i kupe odležala kvalitetna vina.
- Poslednjeg vikenda novembra, po ideji vinara Klod - Alana Šolea iz Aniera, održava se degustacija vina na brodu Anri Dunan, na kojoj svoje proizvode predstavlja 12 najboljih vinara Ženeve.
***
Lepe fotografije vinograda oko Ženeve snimio je fotograf Reži Kolombo (Regis Colombo). On koristi balon oblika cepelina na koji instalira aparat i digne ga na 40 - 100 metara. Uz pomoć asistenta koji održava balon i bežične veze kojom dobija sliku na monitoru na zemlji, pravi izuzetne forografije vinogradskog mora oko Ženeve i seoceta koja su kao ostrva razbacana po njemu.
Povratak na stranicu sa svim mojim blogovima
...
